Коритњак

Годину дана (можда и више) има како сам почео да правим пост са сликама са Коритњака. Почео, па прекинуо јер сам журио на пиво. :D И данас се нешто сетио тога. Блогер је, срећом, сачувао радну верзију и део слика – појма немам сад где сам те слике ставио, да ли су на старом компјутеру, на екстерном харду... Везе немам где су, тек на фотоапарату више нису. Нема везе, доста је и ово што се сачувало. Елем:

"Коритњак је планина лоцирана на јужном ободу Нишке котлине, у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша, у Нишавском округу. Врх Коритњакa је саобраћаницама удаљен од општине Нишка Бања 3,5 km, а од Ниша 12,5 km. Површина простора на коме је смештен Коритњак износи 2,5 km². У подножју североисточних падина кречњачког Коритњака на широкој и благо нагнутој тераси (насталој током геолошке прошлости, акумулацијом бигра и радом флувијалног и денудационог процеса) размештена је Нишка Бања и нишко насеље Никола Тесла."

 

 Поглед са Коритњака:

Чесма/извор на врху:

Опседнутост дрвећем:

Трава и и нешто у њој што шишти :)

Некаква кућа-тврђава на пола пута од врха ка селу:

И коначно... село Коритњак. :)

Назив села: "Са стрмих и до скора оголелих страна брда, због немогућности да увек прими сав атмосферски талог, у време летњих пљускова и отапања снега, текле су бујице површинске атмосферске воде, која је наносила велику штету околним насељима. Једна од бујица сливала се испод села ка северозападном делу Нишке Бање, и створила „коритасти“ жлеб по коме су село и узвишење добили назив."

Махале: "Коритњак је село збијеног физиономског типа, просторно развијено у висинском појасу од 580 m до 620 m апсолутне висине, неправилно овалног облика издуженог у правцу југозапад–североисток. Село просторно повезује два дела или 'мале':

    Горњу малу (источни део села), која је састављена од две групе родовских кућа – Корубанци и Риђаци,

    Доњу малу (западни део села), коју чине три групе родовских кућа – Дрдаци, Лазарови и Недељкови."

Коритњак данас: "Коритњак, који се наводи и под именом Коритник и Коритар, је пусто село у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу. Према попису из 2002. није било становника (према попису из 1991. било је 8 становника)."

Историја Коритњака: "Коритњак припада средњовековним насељима и у писаним изворима први пут се помиње у турском катастарском попису из 1564. под називом Коритар. У 16. веку (према истим изворима) Коритар је претежно био насељен влашким становништвом и имао је 16 домаћинстава и 11 неожењених. Тада је он представљао заселак Радикине Баре, једног од десет насеља у нишкој нахији. О периоду ране турске владавине не постоје поуздани подаци. Пред ослобођење од Турака (средином 19. века), на један километар северозападно од Коритњака налазило се читлучко насеље Кованлук (данас урбани део Нишке Бање), и татарско насеље на месту Грчка ливада. Коритњак је са Радикином Баром био спахијски посед Јусуф-бега. Мештани Коритњака, захваљујући Јусуф-бегу нису морали да учествују у војним походима, само су имали обавезу да помажу државу у време рата. Мештани памте да је у Коритњаку током периода турске окупације сакупљан 'десетак' и да је поред српских, било и турских кућа на локалитетима Горње и Доње Кућиште, које су исељене непосредно пред Ослобођење Ниша 1877.

Током турске владавине становништво Коритњака се углавном бавило екстензивним сточарством, јер је, у време турских пустошења, стока могла брзо да се склони и сакрије, а била је значајна и за обраду земље. Ратарство је имало 'сваштарски' карактер и задовољавало сопствене потребе руралних домаћинстава. Пошто се спахијски аграрни режим заснивао на патријахалној (крвној) задрузи, у то време свака коритничка фамилија представљала је породичну задругу. Задруге су се одржале до завршетка Другог светског рата, када су бројале до 20 чланова. По ослобођењу од Турака сточарство је и даље било најзначајнија грана пољопривреде, а до Другог светског рата у Коритњак су као 'слуге' долазили мештани оближњих села (нпр Копривнице) и чували сеоску стоку.
Већи привредни значај, у Коритњаку имала је традиционална производња креча у пољским кречанама. После Другог светског рата радило је око петнаест кречана (на местима Чичкино, Рид, Ровина и у самом селу), чији је капацитет био до 170 тона креча у једном турнусу. Године 2004. на уласку у село у функцији је била само једна кречана (капацитета три тоне). Уз кречарство традиционално занимање мештана била је и шумска сеча грађевинског и огревног дрвета."