Оскар Давичо се родио на данашњи дан (18. јануара 1909)

Нема потребе то да знамо, то да је рођен баш на данашњи дан, битно је да знамо да је био најмлађи надреалиста, да је био син мутнога ловца, и видра и овца, да је запостављен данас јер је био комуниста а опет, да је први филм који је забранио наш комунистички режим био баш његова ''Мајка Катина''...

Поштедећу вас било какве тупљавине и поклањам вам две песме Давичове,
ма хајде нек буду три!



Детињство
7

- Је ли пуно далеко, мама, је ли далеко Шабац?
- Далеко, даље од неба.
- Је ли ти казао стари црвени врабац,
мама,
да је Шабац далеко, далеко, даље од неба?

Киша пада у Дунав.
О, боже, боже,
Дунав је покисао
све до голе коже.

- Обрни се, сине, задњи пут се обрни,
јер оно што се црни кроз маглу и кишу,
оно што се кроз маглу и кишу црни,
оно је друга земља,
друга земља.

Киша пада у Дунав.
О, боже, боже,
Дунав је покисао
све до голе коже.

Немир

12

Ћелија смрадна, ћелија гадна,
мајко, о, мајко блага,
меканог длана твог миловања
жељан сам. Издаје снага.

О, сунце, муке. Ако ме руке
твоје мртвога приме,
хоће ли сузе пасти на узе,
хоћеш ли рећи: Сине?

- Сине, куни ме. Скоте животе,
деца да гњију сред влаге?
Можда је крао, можда је клао,
имао је очи драге.

- Ја нисам крао, ја нисам клао,
за слободу ја сам се био,
за слободу већу, за људску срећу
за живот о ком сам снио.

За живот мио о ком сам снио
у борби ја сам пао.
За бољи живот црни се ћивот,
за живот, живот сам дао.


Љубав


Да ли си сестро, расла на ливади
с ветром који се млад замрси у цвеће
па ти је лице као да га глади
крилом сенке лептир што у сну пролеће.

Да ли си сестро, расла крај жала
па су ти очи шумне као море,
па су ти дојке као два вала
што играња се не уморе.

Или си дошла из топих руда
из бакарних жица, из тамне лаве
па ти је глас тунел пун чуда
а суза тела, немир поплаве.

Или си расла међ песком злата,
на дну реке, у корењу воде
па су ти руке око мог врата,
два мала извора жедна слободе.