Оскар Давичо се родио на данашњи дан (18. јануара 1909)

Нема потребе то да знамо, то да је рођен баш на данашњи дан, битно је да знамо да је био најмлађи надреалиста, да је био син мутнога ловца, и видра и овца, да је запостављен данас јер је био комуниста а опет, да је први филм који је забранио наш комунистички режим био баш његова ''Мајка Катина''...

Поштедећу вас било какве тупљавине и поклањам вам две песме Давичове,
ма хајде нек буду три!



Детињство
7

- Је ли пуно далеко, мама, је ли далеко Шабац?
- Далеко, даље од неба.
- Је ли ти казао стари црвени врабац,
мама,
да је Шабац далеко, далеко, даље од неба?

Киша пада у Дунав.
О, боже, боже,
Дунав је покисао
све до голе коже.

- Обрни се, сине, задњи пут се обрни,
јер оно што се црни кроз маглу и кишу,
оно што се кроз маглу и кишу црни,
оно је друга земља,
друга земља.

Киша пада у Дунав.
О, боже, боже,
Дунав је покисао
све до голе коже.

Немир

12

Ћелија смрадна, ћелија гадна,
мајко, о, мајко блага,
меканог длана твог миловања
жељан сам. Издаје снага.

О, сунце, муке. Ако ме руке
твоје мртвога приме,
хоће ли сузе пасти на узе,
хоћеш ли рећи: Сине?

- Сине, куни ме. Скоте животе,
деца да гњију сред влаге?
Можда је крао, можда је клао,
имао је очи драге.

- Ја нисам крао, ја нисам клао,
за слободу ја сам се био,
за слободу већу, за људску срећу
за живот о ком сам снио.

За живот мио о ком сам снио
у борби ја сам пао.
За бољи живот црни се ћивот,
за живот, живот сам дао.


Љубав


Да ли си сестро, расла на ливади
с ветром који се млад замрси у цвеће
па ти је лице као да га глади
крилом сенке лептир што у сну пролеће.

Да ли си сестро, расла крај жала
па су ти очи шумне као море,
па су ти дојке као два вала
што играња се не уморе.

Или си дошла из топих руда
из бакарних жица, из тамне лаве
па ти је глас тунел пун чуда
а суза тела, немир поплаве.

Или си расла међ песком злата,
на дну реке, у корењу воде
па су ти руке око мог врата,
два мала извора жедна слободе.

Edvard Lir, ''Sova i Mačka'' iliti zabavni nonsensi

Edvard Lir (1812-1888) je angličanski spisatelj i umetnik,
posebno poznat po onome što njegovi sunarodnici zovu literary nonsense.
Napisao silne knjige (A Book of Nonsense, The History of the Seven Families of the Lake Pipple-Popple, The Owl and the Pussycat), kod nas je slabo prevođen i gotovo nepoznat dok je na Zapadu nezaobilazan, posebno kad je reč o književnosti za decu. Nekoliko bolesti je morilo ovog čovu (čak je bio i delimično slep) a opet je napisao neka od najzabavnijih dela u svetskoj književnosti.
Napisao i nacrtao, jer je sam ilustrovao svoje knjige, a te ilustracije su, kao i tekstovi, vrhunske.

Elem, da ne budete slepi kod očiju, ja vam predstavljam njegovo najpoznatije delo,
koje je napisao za decu svog mecene, Erla od Darbija.
The Owl and the Pussycat, iliti Sova i mačka,
na engleskom i srpskom (prevod Tamare Britke),
sa ilustracijama - prva neam pojma čija je, druga je Dijan Kremer
a sve ostale su originalne ilustracije Edvarda Lira.

Uživajte!;)


The Owl and the Pussy Cat



The Owl and the Pussy Cat went to sea
In a beautiful pea-green boat,
They took some honey, and plenty of money
Wrapped up in a five-pound note.
The Owl looked up to the stars above,
And sang to a small guitar,
"O lovely Pussy, O Pussy, my love,
What a beautiful Pussy you are,
You are,
You are!
What a beautiful Pussy you are!"

Pussy said to the Owl, "You elegant fowl!
How charmingly sweet you sing!
O let us be married! too long we have tarried:
But what shall we do for a ring?"
They sailed away, for a year and a day,
To the land where the Bong-tree grows
And there in a wood a Piggy-wig stood
With a ring at the end of his nose,
His nose,
His nose,
With a ring at the end of his nose.

"Dear Pig, are you willing to sell for one shilling
Your ring?" Said the Piggy, "I will."
So they took it away, and were married next day
By the Turkey who lives on the hill.
They dined on mince, and slices of quince,
Which they ate with a runcible spoon;
And hand in hand, on the edge of the sand,
They danced by the light of the moon,
The moon,
The moon,
They danced by the light of the moon.


Sova i Mačka

Sova i Mačka krenuše na more
U predivnom čamcu zelene boje,
Poneše malo meda i mnogo para
U korpici koja beše stara.
Sova pogleda u zvezde na nebu
I zapeva na maloj gitari,

“O, draga Mačkice! O Mačkice, ljubavi moja,
Kakva predivna Mačkica si ti,
Jesi,
Jesi!
Kakva predivna Mačkica si ti!”

Mačkica reče sovi: “Ti zanosna ptico!
Kako divne stvari pevaš mi ti!
O venčajmo se! Jer suviše dugo čekasmo mi:
Ali kako kad prsten nemamo?”

Plovili su, godinu i jedan dan,
Do zemlje gde Bong drveće raste
I tamo u šumi naidjoše na jedno prase
S prstenom u nosu svom,
Nosu svom,
Nosu svom,
S prstenom u nosu svom.

“Drago Prase, da li bi da prodaš nam prsten svoj
Prsten svoj?” “Bih.” reče Prase,

Uzeše prsten i sledećeg dana odoše sova i mačka
do Ćurke s vrha brdašca, koja ih venčaše.
Uz mnogo slasti i veselja večeraše
razna ukusna i svečana jela.
Zatim rukom pod ruku i pokraj plaže,
Plesaše pod sjajem meseca,
Meseca,
Meseca,
Plesaše pod sjajem meseca.