 |
| Sam Davidson, The Jabberwocky |
Pesma Luisa Kerola ''Jabberwocky'' iz romana Alisa u svetu iza ogledala i tri prepeva iste.
"Jabberwocky"
'Twas brillig, and the slithy toves
Did gyre and gimble in the wabe;
All mimsy were the borogoves,
And the mome raths outgrabe.
"Beware the Jabberwock, my son!
The jaws that bite, the claws that catch!
Beware the Jubjub bird, and shun
The frumious Bandersnatch!"
He took his vorpal sword in hand:
Long time the manxome foe he sought—
So rested he by the Tumtum tree,
And stood awhile in thought.
And as in uffish thought he stood,
The Jabberwock, with eyes of flame,
Came whiffling through the tulgey wood,
And burbled as it came!
One, two! One, two! and through and through
The vorpal blade went snicker-snack!
He left it dead, and with its head
He went galumphing back.
"And hast thou slain the Jabberwock?
Come to my arms, my beamish boy!
O frabjous day! Callooh! Callay!"
He chortled in his joy.
'Twas brillig, and the slithy toves
Did gyre and gimble in the wabe;
All mimsy were the borogoves,
And the mome raths outgrabe.
_________________________________
Каразубијада
То бје у пржисат, и отке тајке
Сврдлукаху све жиром у сјењави:
А кукушне су биле шарадајке
И хрикали су дамузи јењави.
„Само се чувај, синко, Каразуба!
Канџи што грабе и раља што гризу!
Чувај се птице-јалдузлице, немој
Грабуњца брудог пустит близу!“
Он узе зворни мач у десну руку,
Душмана зебног тражио је дуго –
Под голчин-стаблом застаде у муку
Да смисли нешто друго.
И док је младић размишљао зурно,
Гле Каразуба са пламеним оком!
Кроз мрозну шуму он звењече журно
И гробоће сваким скоком!
Једноле, дволе! Напријед, сијеци, режи –
И зворни челик бљескута и стриже!
Оста без главе Каразуб да лежи,
Младић кући рипимице стиже.
„О, па зар уби, синко, Каразуба?
Дјечаче зрајни, падни ми на груди!
Сладног ли дана! Арлаук и ура!“
Од радости му смијешак руди.
То бје у пржисат, и отке тајке
Сврдлукаху све жиром у сјењави:
А кукушне су биле шарадајке
И хрикали су дамузи јењави.
превод: Иван В. Лалић
_______________________________
Hudodrakija
Bilo je kuhno i đipahne tovke
na vabnjaku rovko zadronjaše:
nemujne sasvim bjehu zorolovke
i rućkale su šturnjače zdomašne!
„Čuvaj se, sinko, strašnog Hudodraka,
čeljusti što čapnu, kandži koje kvače!
Čuvaj se ptice Zlamače ko vraga!
Nemoj da ljusni Grlograb te nađe!“
Vajtolni mač on zgrabi: s puno nade
protivnika mašnog tražio je dosta –
Da počine, uz Gungul-stablo stade
I, zamisliv se nešto, stajat osta.
Dok stajaše tu, s uzlim mislima na umu,
Hudodraka evo, s plamenom u oku:
vignjeta ti taj kroz stomorovu šumu,
sve groblohoboće u skoku.
Jen, dva! Hop, cup! I cikete cak,
vajtolni mač kroz kosti prosvira!
Drak mrtav pade, bez glave ostade:
On glavu grabi, natrag galumfira!
„Ubi li, sinko, strašnog Hudodraka?
U zagrljaj amo, o blistajno momče!
I belvirno odasvud čuj: „Huja haj! Haj huj!“
Dokon od likosti sve frkoće.
Bilo je kuhno i đipahne tovke
na vabnjaku rovko zadronjaše:
nemujne sasvim bjehu zorolovke
i rućkale su šturnjače zdomašne!
prevod: Antun Šoljan
____________________________________
Џабервок
Било је узмрачно… Змљизгави су јази
Тмуласто чучкали, рупчали по брнду.
Прићутнули се ћаоћајни тази,
А крњаче више ма ни да се мрдну.
„Причувај се Злока Џабервока, сине,
Чељусних му шкарки, камџијастих канџи,
птице Здипавице што зине с висине,
И прашумовитих, горских горопанџи!’“
Он стегну чулеви мач, друго и прво,
Јер адвајкада зверчину је вребô,
Те стаде, читуљив, уз Тамтамско дрво,
Зауздајући се, знаш оно, у небо!
Кад, ето ти – злоок Злок Џабервок стиже,
Из очуга нешто буљкаво му сева,
Пшшишкаво, звижждаво, брекктаво док гммиже:
Ножурде кô црева –лева, десна, лева!
Ен-два! Ен-два! Јендва да си ишта рекô,
А наш јунаклија мачугом га скрати
За четри трећине, и уздуж и преко,
Те четријумфално у тврдљак се врати.
„Џабервок је крепнут овално на ћоше!
Ура! Сат! Час! Ура! Брависимо! Браво!
Штавише, није ми то ни било лоше!
Трипут урасимо! Здрависимо Здраво!“
Било је узмрачно… Змљизгави су јази
Тмуласто чучкали, рупчали по брнду.
Прићутнули се ћаоћајни тази,
А крњаче више ма ни да се мрдну.
превод: Драгослав Андрић
_____________________________________
Блабларија
Беше пржно, а савилузави гуштерачи
Тучкаше и бургаше око огралице
Сви танушадни чупперјачи
И зелен-папци луталице.
Сине мој, чувај се Блабларије зле
Њених канџи оштрих и достижних.
Клони се, сине, од немани те
И сећај се речи мојих брижних.
Јунак млад, свог срца ослушну зов
И крете да тражи скривени лог
С мачем у руци невиђен лов
Испраћен тугом из дома свог.
Стајао је тако уплашен ал стамен
Пред очима од муње и жара
Пред алом што вечни бљује пламен
И стотином језика пара.
Један два! Један два! Тамо-амо
Мач већ клизи цика-цака
Од толике але реп оста само
И тишина ко пролеће лака.
''Зар Блабларији дође крај!
Ево руке, јуначино моја.
О, срећног ли дана! Хоја! Хај!
Биће нама мира и спокоја.''
Беше пржно, а савилузави гуштерачи
Точкаше и бургаше око огралице
Сви танушадни чупперјачи
И зелен-папци луталице.
Превод: Ивана Миленков
__________________________________
