Muke jedne čistačice (ničim izazvan post)

Razgovori I

iliti Napad Bogumila Hrabala na jaficu

- Šta radiš ti?
- Čitam.
- Šta?
- Neke studije o nadrealističkoj poeziji. Dao mi Zoran.
- Nije li ti smor?
- Pa smor mi, preskačem tekst, tj. čitam samo delove gde su pesme citirane.
- Daj neko ime.
- Bohumil Hrabal.
- Al je Čehi, al je Slovaki?
- Čehi.
- Aj prekucaj mi nešto.
- Pa nije elektronski, treba da se prekucava.
- Pa šta? Ajde, bre, lenštino!
- Ajde.
- Pa šta bi?
- Dugo je, čekaj malo.
- Ajde, ajde, vidiš da sam željna umetnosti! Nadrealističke!
-
Naručite onda čašicu ruma,
smestite se što udobnije,
kako bi se vaš duh na sebe skoncentrisao.
Ne posmatrajte svoj genije,
svoje talente,
čak ni genije ni talente ostalih.
Priznajte,
da je piće jedna od najtužnijih stvari
i puteva, koji vode ka svemu.
Pijte brzo bez prethodno ustanovqene ideje,
da se ne biste zaustavljali
i bili u iskušenju da čitate sa podmetača
šta ste popili.
Taj prvi momenat će sam od sebe doći
a za ostale ne morate ni mariti.
U tome se nalazi zanimljivost igre.
I nastavite,
ukoliko vam se dopadne,
predajte se neiscrpnom šapatu
jer ako dopustite grešku,
preti vam opasnost od vladavine tišine.

- Kako se zove?
- Valjda ''Jevrejski svećnjak''. Prevela Nada Kočevski.
- Mislim da sam nešto tako čitala kod Bretona.
- Je li? Ma nebitno, lepo zvuči.
- Nebitno?! Pa oni tako to rade.
- Šta?
- Osvajaju svet!
- Ko?
- Česi. Plagiranom poezijom i iskrivljenim katoličanstvom hoće da pokore svet.
I slatkišima koji ne valjaju, ali te teraju da se na njih navikneš!
- Au! Smo pili nešto? :D
- Nismo. Muž došao iz Češke. Doneo njihove kolače, a meni se jede jafa!
A on neće da izađe da kupi! :(
- Pa izađi ti!
- Masna mi kosa, a ne da mi se da je perem.
- Onda češki koljači...
- Ma jok, sad ću neke palačinke da bacim na tiganj. Sa pivom one.
- To te ne mrzi?
- Jok. Aj, dođi.
- Aj. Da kupim jafu?
- Eeeeee, daaaaaaa!

Zid Bohumila Hrabala i njegovih mačaka, Prag

Predizborno/izborno/postizborno stanje